Srce Barsolone kuca u Ramblasu. Od jutra do ponoći skoro svi stanovnici ovog grada se u jednom trenutku zateknu u toj aveniji opkoljenoj platanima. Ona povezuje veliki trg Placa de Katalunja s lukom. Prodavci ptica, cvećare i prodavci novina imaju svoje štandove duž skoro 2 km duge i skoro 46 metara široke pešačke zone. Tu su i kafei, kiosci sa sladoledom, barovi u kojima možete da popijete pivo. Bokveria, u kojoj se nalazi ogromna ribarnica, se otvara u 5 ujutru, a uveče pripadnici srednjeg staleža odlaze u veličanstvenu zgradu opere u kojoj su mesta uvek rasprodata uprkos činjenici da da gledalište može da primi pet hiljada ljudi i da su cene veoma visoke. 

Posetioci koji dođu u Barselonu u gradu će dočekati kosmopolitska atmosfera, mešavina životne radosti, težnje za slobodom i umetničkog zanosa. Katalonska prestonica i dalje ima vezu sa Evropom severno od Alpa. Unutar njenih zidova živeli su vizigotski i franjački kraljevi, kao što je Karlo Ćelavi,kome se pripisuju zasluge za stvaranje katalonskog grba. Tokom odbrane Barselone od Mavara, Karlo je navodno četiri prsta u krv ranjenog junaka Gifrea el Pilosa i povukao četiri crvene pruge na zlatnoj pozadini.

Kralj prisluškuje

Grad i luku su osnovali Rimljani, a napredak je Barselona doživela kao prestonica franačko-katalonskog kraljevstva Aragonije u srednjem veku. Gotski kvart (Barrio Gotico) zadržao je strogu liniju katalonske gotike na svojim lepim stambenim zgradama i impresivnoj katedrali. Prva autonomna gradska vlast je zasedala u 14. veku u građevini jednostavne lepote-Generalitata („Dvorana stotine“), a kroz rupu u draperiji špijunirao ih sumnjičavi katalonski kralj, koji je svoje skrovište razotkrio glasno uzdahnuvši nezadovoljan besedom jednog govornika.

Kolumbo, koji se na španskom naziva Colon, a na katalonskom Colom, u Barseloni se poštuje kao da je svetac zaštitnik ovog grada. Važne osobe su pronalazača Amerike 1482. godine pratile od luke do palate vladara Barselone u kojoj su ga dočekali: Izabela Kastiljska i Ferdinand Aragonski. Kasnije je u luci podignut memorijalni spomenik visok skoro sedamdeset metara. U blizini je usudrena i verna reprodukcija broda Santa Maria, kojim je najpoznatiji moreplovac otkrio Novi Svet.

Turisti se okupljaju na putu kojim je Kolumbo prošao od luke do 640 metara udaljenog Ramblasa, a zatikm skreću desno do Plase dei Rei, na kojoj stepenice vode do Palau Rejal Major. Tu je, u saalonu del Tinel, moreplovac iskazao svoje poštovanje kralju i kraljici, praćen grupom američkih domorodaca.

Pikaso u drevnim palatama

Mnoge srednjovekovne građevine danas su veoma značajne u kulturnom životu grada, na primer muzeji. A pod drevnim svodovima restorana kao što su Kuljeretes ili Los Karakoles možete da probate katalonska jela.

Moderno doba je ostavilo svoj trag u Barseloni. Među stambenim zgradama u kojima žive obični ljudi možete da se divite Zlatnom trgu sa nekih 150 modernističkih građevina. Ugledne arhitekte, poput Antonija Gaudija, ovde su podigle petospratnice sa ulazima koji podsećaju na pećine, talasastim krovovima i precizno oblikovanim bajkovitim dimnjacima. Isto važi i za Gaudijevo sveto delo, crkvu Sagrada Familia, koja se gradi od 1882. godine. Kada je Gaudi preminuo 1926. godine, samo je jedan od današnjih osamnaest tornjeva bio dovršen.

Nakon ekspanzije secesije i modernizma na prelazu 19. u 20. vek, grad je dobio nove arhitektonske podsticaje, posebno u vreme Svetske izložbe i 1929. godine i Olimpijskih igara koje su se ovde održale 1992. godine. Na 213 metara visokom brežuljku Monžuik pojavile su se moderne galerije i futuristički sportski objekti. Arhitekta Žosep Luis Sert je tu sagradio i muzej u kojem su izložena dela izuzetnog nadrealiste Žoana Miroa (1893-1983). Veliki majstor je svoju darovitost ovekovečio skulpturom Dona i Ocell (Žena i ptica), visoka je koliko i svetionik, kao i šarenom skulpturom na Ramblasu.