Опис туре:

Винарија Звонка Богдана
Недалеко од јединственог Палићког језера, у сред зеленог мора винограда, истиче се шарени кров здања подигнутог у стилу панонске сецесије. Ту се налази Винарија Звонко Богдан, смештена недалеко од Суботице, на само пет минута вожње од аутопута Београд – Будимпешта. На месту на ком се налазимо, археолошки налази и историјска сведочења кажу да се винова лоза узгаја преко 2000 година у континуитету. Вредне руке виноградара, вековима су узгајали грожђе од аутентичних сорти винове лозе, чије је богатсво у последња два века проширено интернационалним сортама које су се савршено прилагодиле нашем тероару. Посебан значај, ово винегорје је добило крајем 19. века, када су се вина са Палића продавала широм Европе: у Лондону, Будимпешти, Бечу. Суботица

Суботица се први пут помиње у 14. веку (1391. године) као град слободне трговине под заштитом угарског краља. Претпоставља се да је град сигурно старији, јер је утврђено да се људи на овом простору живели још пре 3000 година. Судбину овог града је одређивао положај на путу између Европе и Азије, а историјски на граници између две сукобљене силе-Угарске и Турске. Честим и великим сеобама, у овај град су дошли ик кроз њега прошли многи народи: Срби, Мађари, Словаци, Немци, Грци, Јевреји... Град је имао више господара и имена. Првобитно име Суботице, 1391. године било је Забатка, затим Scent-Maria, Szabadka, Суботица и др. Ердељски војсковођа Janoš Pongrac od Dengelega овде је 1470. године подигао тврђаву, међутим она није успела дуго да се одржи. Од ње су данас остали само трагови на унутрашњем зиду торња Фрањевачке цркве.

Палићко језеро Палићко језеро је плитко низијско језеро, дугачко око 5,5 км. Познато је по птичијим острвима, на којима се гнезди велики број птица. Најупадљивије су бучне колоније чапљи и галебова. На острвима се пар година уназад гнезди црноглави галеб и то је једино место у нашој земљи где се он тренутно гнезди. Од ретких сисара треба споменути видру и слепе мишеве, који су на листи заштићених врста.