Манастир Ваведење

По предању, на које се позивају Вук Караџић и Јоаким Вујић, али без историјске потврде, манастир су подигли Свети Сава и његов отац Стеван Немања. У турским записима први пут се помиње 1528. године. За време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем манастир је опустео и остао без монаха. Прва обнова била је 1797. године. Феликс Каниц је 1860. године пропутовао кроз овај крај и забележио да су наспрам цркве рушевине утврђења.

Једно време био је парохијска црква. Живопис манастира уништен је зубом времена и под Турцима. Сачуване су само Царске двери и крст са распећем, као и старо штампано Београдско четворојеванђеље из 1552. године у коме се налази и запис о обнови манастира 1797. године. У манастиру се налазе делови моштију неколико светаца. Манастир је женски.

Манастир Благовештење

Благовештење је један од ретких манастира у Овчарско-кабларској клисури за које се поуздано зна када је настао. Познато је ко су били његови оснивачи и покровитељи. Према запису изнад улаза у цркву наводи се да је црква изграђена између 1601. / 1602.  године. Краси је Рашки стил градитељства, вероватно по узору на цркву у близини Ариља. Сачувани запис унутар храма (на пиластру који одваја наос од припрате) указује на то да је црква живописана 1632. године. Архитектура манастира чини га једним од најлепших манастира у клисури, поред манастира Свете Тројице.

Потпећка пећина

Потпећка пећина се налази у селу Потпећ, 14 км од Ужица, у северном подножју Дрежничке градине (932 м.н.в.). Улаз у Потпећку пећину спада у ред монументалних дела природе.

Џиновски портал у облику потковице, висок 50 м (од корита периодског тока до свода), а широк 12 м при дну, односно 22 м при врху, највиши је пећински улаз у Србији. Издубљен је на кречњачкој литици, чији је вертикални део висок 72 м. Истражена и уређена дужина за посетиоце је 555 м. Улазно силазна стаза има преко 700 степеника.

Хидроцентрала Ужице

Хидроцентрала на реци Ђетињи налази се испод ужичког Старог града, а направљена је 1900.године и један је од симбола града Ужица. То је прва електрична централа подигнута по Теслиним принципима полифазних струја у Европи и друга у свету, свега пет година после подизања исте такве на реци Нијагари у Америци.

Стопића пећина

Стопића пећина се први пут у писаним изворима појављује 1901. године у записнику Српског геолошког друштва, а почетна истраживања је урадио српски научник Јован Цвијић 1909. и 1913. године. Пећина заузима површину од 7911,5 м² и има запремину од преко 120 000 м^3, а укупна дужина пећине је 1,691,5 м 2. Иако није нарочито богата пећинским украсима, има веома занимљиве бигрене каде које су створене наслагама нераствореног кречњака и веома су атрактивне. Због њих је пећина добила назив „Српске Памукале“.

Сирогојно

Значење имена Сирогојно још увек није одгонетнуто. Сматра се да село носи име по некој врсти воћа и то крушака – “сирењака“.

У турском пописном дефтеру Смедеревског санџака из 1476. године, помиње се први пут „село Сирогојна, припада кази Брвеник…“ а у облику данашњег имена Сирогојно, у турском дефтеру из 1559/1560. године.

Од шездесетих година прошлог века Сирогојно постаје село које је заузело значајно место на светској модној, туристичкој и културној мапи. Најзначајнију улогу у његовом развоју имала је Земљорадничка задруга основана 1924. године. Задруга није престајала са радом ни током Другог светског рата. Непосредно по ослобођењу, бавила се откупом и пласманом стоке и пољопривредних производа , а касније, 60-тих година прошлог века, унапређивањем пољопривреде, изградњом путева, електрификацијом села, подизањем индустријских предузећа, организацијом домаће радиности и подизањем трговинских и угоститељских објеката.