Виминацијум:

Остаци римског града Виминацијума и легијског логора се налазе у непосредној близини села Стари Костолац. Удаљен је 12 км од Пожаревца. Као главни град провинције Горње Мезије представљао је важан војни и административни центар. Најзначајнији остаци града су лоцирани на десној обале реке Млаве. Војни логор и насеље су изграђени у другој половини I века. Насеље на левој обали реке Млаве добило је статус муниципијума за време владавине цара Хадријана, а статус колоније за време цара Гордијана III.

Голубачка тврђава:

Голубачка тврђава подигнута је почетком 14. века на самом улазу у Ђердапску клисуру, на месту где Дунав најшири у свом току прелази у теснац Карпатских планина. Тврђава је представљала важно средњовековно војно погранично утврђење, плански грађено због војно-стратегијског значаја места. Први пут у историјским изворима Голубачка тврђава се помиње 1335. године као утврђење са угарском војном посадом. Била је под управом кнеза Лазара, деспота Стефана и деспота Ђурђа Бранковића. Крајем 15. века освајају га Турци, крајем 17. и почетком 18.  века припада Аустријанцима, а све до 1867. године је био под влашћу Турака.

Манастир Тумане:

Ма­на­стир Ту­мане на­ла­зи се на де­вет ки­ло­ме­та­ра уда­ље­но­сти од Го­луп­ца, у под­нож­ју го­лу­бач­ких пла­ни­на, окру­жен шу­мом, на ле­вој оба­ли Ту­ман­ске ре­ке, што са­мој све­ти­њи да­је по­себ­ну ле­по­ту.

Ма­на­стир се у тур­ским по­пи­си­ма пр­ви пут по­ми­ње 1572–1573. го­ди­не, а по­том у вре­ме сул­та­на Му­ра­та III (XVI век) у кон­тек­сту да­жби­на ко­је је имао пре­ма тур­ском сул­та­ну, уз шта се на­во­ди и да су та­да у ма­на­сти­ру жи­ве­ла два мо­на­ха.

У Туману су се пред Прву велику сеобу Срба (1690. Година) у жељу да подунавске Србе подигну на устанак против Турака, састали патријарх Арсеније III Чарнојевић и гроф Ђорђе Бранковић.

Лепенски Вир:

Налази се у Ђердапској клисури. То је једна од најзначајнијих праисторијских култура. На локалитету Лепенског Вира откривени су остаци сакралне архитектуре из периода 7000-6000 г.п.н.е. Истраживањима је откривено укупно 6 објеката. Лепенски Вир представља остатке најстаријег седелачког насеља у Европи. Прво организовано људско насеље на отвореном налазило се у Ђердапу, и основано је пре осам хиљада година. Мирољубиви „лепенски“ аласи су ову локацију пажљиво бирали, и ту оформили културу која је трајала читавих две хиљаде година у континуитету, и то у периоду 6500-4500 год. п. н. е. До открића локалитета Лепенски Вир, дошло је током опсежних истраживања у Ђердапу која су вршена због изградње хидроелектране Ђердап I.